Everyday is like yesterday.

Zaista mi je zao sto nisam bila na ovom blogu dva meseca.
Jebiga,internet mi je bio pokvaren.Ali nije vazno.
Nemam o cemu pisati.Eto javljam se da sam ziva.Sve je isto.Isto mesto,isti ljudi,isto leto kao i svako drugo.Sem sto nisam ovog leta nigde isla.Propao mi put za Pariz.Sve u kurac!
Nadala sam se tome,ali zivot je sranje.Nista mi ne ide od ruke,kao i uvek.Sve mi je propalo,sve sitne nade i zelje.Ali nije bitno,na raspolaganju su mi Bec ili Budimpesta.Ali kasnije…nisam tuzna ili depresivna,samo sam razocarana.Sve je okej sto se mog unutrasnjeg bica tice.Lepo mi je.Uvek sam tu fizicki,ali eto barem duhom mogu biti gde zelim.Necu da oduzujem post.Planirala sam samo da vam javim da sam ziva.Valjda je vas briga,ako mnoge nije. 🙂 Jesen nadolazi,priroda krece da umire.Videla sam prvi list kako je opao.Leto se blizi kraju a sve je isto kao i pre nekoliko godina.Ali nije me briga zivot je tek preda mnom.Ne znam vise sta da kazem.
Au revoir. (:

acantha
Blog je otvoren pre tri godine. Pobrisala sam skoro sve postove. Bilo mi je žao da obrišem sve te uspomene, ali jednostavno to više nisam ja. Toliko.

4 komentara

Komentariši