U hodniku secanja.
Tamara
Image and video hosting by TinyPic







Credits

Counter: 12270

desings:FaceDown


04.04.2011.

Prolece.

Helou. Namolila sam se da napisem post. Nije me dugo bilo jer nisam imala blage veze o cemu bih mogla pisati. Mada, nemam ni sad, moram priznati. U mom zivotu se ne desava nista narocito. Tacnije, nista se i ne desava. Ja sam samo pomislila da bi bio red da napisem nesto posto je pocelo prolece. :) Jedino sto se menja u mom zivotu i jeste ambijent. Mislim, priroda se menja. Raste cvece, dan je duzi, ima vise ptica...i tako. Veoma mi je dosadno. Treba da ucim, ali uzasno, uzasno mi je mrsko. ovde je vreme bozanstveno. :) dobro, trenutno je noc. Da ne oduzujem post. Samo da ozivim i da vidim ima li vas zivih. :) Toliko. Love ya <3 Image and video hosting by TinyPic

13.11.2010.

Winter's coming~ :3

Bonjur. :) evo namolih se da napišem post. :D izgleda da pišem postove kako se godišnja doba menjaju.xD Evo,počinje zima.Jedva čekam...aaa~ prosto obožavam zimu.:3 ledeno,belo savršenstvo. Sneg.Sve je predivno...prosto zaboravim na sva sranja koja mi se dešavaju. :) ^^ Uskoro će i moj rođendan.8D njaa~ onda doček nove godine.i onda ponovo proleće~ haa~ sve je uvek isto. :DD xD Gubim se.Eh,sad stvarno već baljezgam.x3 Vraćam se kad priroda pobeli.Kad se voda zamrzne.Kad drveće bude golo.Kada bude savršeno hladno.^^ Tako da. Imaću više inspiracije kada me opali dah prirode.xD Do tada.Au revoir. ^__^ <3 je t'aime.xDD ~<3 Image and video hosting by TinyPic

20.08.2010.

Everyday is like yesterday.

Zaista mi je zao sto nisam bila na ovom blogu dva meseca. Jebiga,internet mi je bio pokvaren.Ali nije vazno. Nemam o cemu pisati.Eto javljam se da sam ziva.Sve je isto.Isto mesto,isti ljudi,isto leto kao i svako drugo.Sem sto nisam ovog leta nigde isla.Propao mi put za Pariz.Sve u kurac! Nadala sam se tome,ali zivot je sranje.Nista mi ne ide od ruke,kao i uvek.Sve mi je propalo,sve sitne nade i zelje.Ali nije bitno,na raspolaganju su mi Bec ili Budimpesta.Ali kasnije...nisam tuzna ili depresivna,samo sam razocarana.Sve je okej sto se mog unutrasnjeg bica tice.Lepo mi je.Uvek sam tu fizicki,ali eto barem duhom mogu biti gde zelim.Necu da oduzujem post.Planirala sam samo da vam javim da sam ziva.Valjda je vas briga,ako mnoge nije. :) Jesen nadolazi,priroda krece da umire.Videla sam prvi list kako je opao.Leto se blizi kraju a sve je isto kao i pre nekoliko godina.Ali nije me briga zivot je tek preda mnom.Ne znam vise sta da kazem. Au revoir. (:

20.05.2010.

Ubijena u pojam.

Zar ljudi ne shvataju da male stvari zaista umeju da povrede coveka. -.- tacnije,ne moze se taj osecaj nazvati nekim bolom ili tugom.Mozda se 'samo' iznerviram pa me nesto navodi da ih sve pobijem.Dogodilo se to da su mene i jos par nas nasi 'verni' prijatelji sjebali,posteno.Bila je to glupost (nije ni vazno sta),ali ubili su me zestoko u pojam.U pitanju su osobe muskog pola,koji su sjebali svoje voljene drugarice suprotnog pola,tj. nas (prijateljice i mene).Drustvo nam je zaista veliko i uvek smo bili slozni.Ali eto,njima se tako prohte.Otimali smo se sa nekim klincima za glupost,a oni umesto da su bili sa nama,pomogli su njima kao iz 'zajebancije' -.- ali bukvalno smo se otimali. xD Mene nije to toliko povredilo,jer je glupost.Ali osetila sam ono osecanje,kako se naziva?ponavljam,kada te nesto navodi da pobijes sve u blizoj okolini.I naravno kasnije je bilo sve okej,kao da se nista nije desilo.Prenerazena sam time sto su kasnije uopste imali obraza da nam se obrate.Ali izvinuli su se...okej,vecina njih.Ali da je stvar bila gora mislim da bi im zaista bilo zao.Ja sam takva,brzo me prodje bes i lako sve oprostim.Ponekad mi je i tesko da ih ignorisem.I kome ce drugom prvo poceti da se ulizuju?Meni,naravno.Jer poznaju me,za razliku od vecine ljudi iz te bedne oblasti.Nadam se da se njihova dubokoumna zajebancija nece vise nikad dogoditi,jer cu im zaista sve pljunuti u lice.

to bi bilo sve...predpostavljam da necu imati komentara,posto kad pisem o onome sto me nervira nikad nemam (:

 

 


Noviji postovi |